Nemački proizvođači Volkswagen, Daimler i BMW su pod istragom Nemačke antimonopolske komisije zbog sumnje o nelegalnom udruživanju i stvaranju kartela.
Po optužbi, kompanije su ostvarile nelegalnu saradnju više od dve decenije, koja se tiče merenja izduvnih gasova kod dizel vozila. Nemački dnevni list Spiegel citirao je dokumenta koja su podneli VW i Daimler kao deo svog izveštaja o trenutnoj situaciji.
Ponovo skandal o izduvnim gasovima
Kompanije su se navodno sastajale kako bi diskutovale o AdBlue rezervoarima, koji isporučuju ureu koja pročišćava emisije dizel motora u mnogim automobilima ovih brendova. Problem je nastao kada su kompanije zajedno odlučile da izbegnu ugradnju većih i skupljih rezervoara, a umesto njih ubacile manje, koji ne mogu da isčiste izduvne gasove u dovoljnoj meri.
Sklopivi krovovi i dobavljači delova su takođe bili predmet diskusije nemačkih proizvdođača. Nemačka antimonopolska komisija istražuje ovaj slučaj, a prethodno su predmet istrage bile 6 kompanije koje su se udružile radi određivanja cene čelika.
Slučaj koji se dugo skrivao
U izveštaju se navodi da se ova kartelska saradnja dešava još od 90ih godina, kao i da uključuje više od 200 zaposlenih u 60 radnih grupa.
Ove aktuelne optužbe donose novi pritisak na auto industriju nakon ogromnog Dizelgejt skandala, koji se ticao nameštanjem softvera za merenje emisije štetnih gasova od strane najvećeg proizvođača automobila na svetu – Volkswagen.
Ove vesti uticale su na vrednost kompanija. Za sada je vrednost akcija Volkswagena pala za više od 5% od objavljivanja vesti, dok je vrednost akcija brendova Daimler i BMW pala na najniži nivo od kraja 2016.
Da li je Dizelgejt bio samo vrh ledenog brega, a ovo su samo prvi u nizu slučajevi loše prakse nemačkih auto proizvođača? Nakon ogromnog povlačenja vozila u jeku VW skandala, ne možemo da se zapitamo kakve će posledice biti, ukoliko se ispostavi da su optužbe zaista istinite.
S’ obzirom da se napominje da je ta praksa važila još od 90ih godina, i obuhvata vozila koje mi gotovo svakodnevno otkupljujemo, povlačenja vozila svakako ne dolaze u obzir. Da li su novčane kazne pravo rešenje? Za kompanije u kojima su prihodi među najvišima u svetu, to izgleda ne predstavlja problem. Neki top menadžer će dobiti otkaz ili smanjenu platu, a šteta koja je prouzrokovana za okruženje se teško može izmeriti i naplatiti.
Najveća kazna bi bila tržišna, i to bojkot proizvođača i njihovih proizvoda. Mada to zvuči teško ostvarivo, šta vi mislite o ovome?